Uznapredovala paradentoza – Kada dolazi do potpunog gubitka zuba?

Paradentoza ume da pokuca na vrata gotovo neprimetno. U početku se javlja blago krvarenje desni, pa većina ljudi ni ne posumnja da se odvija nešto ozbiljnije.

Ipak, situacija lako eskalira i na kraju vodi ka potpunom gubitku zuba. Mnogi pacijenti godinama odlažu lečenje, u nadi da će problem „sâm da se reši“.

Nažalost, zubi nisu skloni magičnoj regeneraciji. Zato je važno na vreme reagovati i razumeti koliko je paradentoza opasna.

Uzroci paradentoze

Glavni krivac obično je nagomilani bakterijski plak koji se formira na zubima zbog ostataka hrane i bakterija.

Ta lepljiva naslaga, ako se ne uklanja redovnim pranjem, polako prelazi u zubni kamenac koji dodatno iritira desni i stvara povoljne uslove za razmnožavanje bakterija.

Na scenu tada stupaju toksini koje bakterije proizvode, a oni izazivaju upalu desni (gingivitis), što je najraniji oblik paradentoze. Razvoj bolesti može ubrzati više faktora:

• Pušenje: Duvanski dim i hemikalije smanjuju odbrambene mehanizme desni, usporavaju zarastanje tkiva i čine parodoncij osetljivijim na bakterijske naslage.
• Genetska predispozicija: Kod pojedinih osoba postoji nasledna sklonost ka paradentozi, pa čak i uz urednu oralnu higijenu može doći do problema.
• Hormonske promene: Periodi poput trudnoće, menopauze i određenih faza menstrualnog ciklusa menjaju nivo hormona, a to može dovesti do veće podložnosti upali desni.
• Dijabetes: Osobe sa dijabetesom često imaju oslabljen imunosni odgovor, što ih čini podložnijim infekcijama, uključujući bolesti desni.
• Stres: Dugotrajni stres utiče na čitavo telo, pa tako i na usta. Kada imunitet padne, bakterije u usnoj duplji dobijaju „zeleno svetlo“ za neometan rad.

Simptomi i stadijumi paradentoze

Paradentoza se obično razvija tiho i u ranim fazama ne mora da izazove jači bol. Zato ljudi neretko promene primete tek kada dođe do ozbiljnijeg stadijuma.

Međutim, postoje upozoravajući znakovi na koje svako treba da obrati pažnju:

• Krvarenje desni: Prvi, a nekad i jedini simptom u početnoj fazi. Javlja se pri pranju zuba ili korišćenju konca.
• Crvenilo i otok desni: Desni postaju jarko crvene i osetljivije nego obično.
• Povlačenje desni: Zub izgleda „duže“, jer se desni spuštaju i izlažu njegov koren.
• Loš zadah: Hronična neprijatna aroma iz usta često signalizira aktivnu infekciju.
• Klimavi zubi: Zubi koji su ranije bili čvrsti odjednom se klate, što ukazuje na ozbiljno oštećenje potpornog aparata.
• Promene u zagrizu: Zubi se pomeraju i više se ne uklapaju u zagriz kao ranije.

Prvi korak u razvoju bolesti naziva se gingivitis, kada je zahvaćeno samo meko tkivo, a kost i ligamenti ostaju netaknuti. U ovoj fazi je moguća potpuna regeneracija desni uz dobru higijenu i profesionalno čišćenje.

Sledeći stadijum je rani parodontitis, gde upala prelazi ispod linije desni, stvaraju se parodontalni džepovi i počinje gubitak kosti. Kada se uoče dublji džepovi, prelazi se na umereni parodontitis.

Tu nastupa značajno gubljenje potpornog tkiva i kosti, a zubi postaju vidno klimavi. Konačna faza je uznapredovali parodontitis, gde je kost toliko oštećena da zubi mogu i spontano da ispadnu, ako im se ne pomogne na vreme.

Kada dolazi do potpunog gubitka zuba?

Najgora varijanta nastaje u završnoj fazi, kad su parodontalni ligamenti i alveolarna kost trajno narušeni. Tada više nema dovoljno stabilnosti da bi se zub održao u vilici. Celokupan proces uključuje:

1. Duboke parodontalne džepove: Kada džepovi prelaze 6 mm i ispunjeni su gnojem, bakterije imaju festival u tkivu. Uništavaju potporne strukture neprekidno i bez milosti.
2. Resorpciju kosti: Postepena razgradnja alveolarne kosti dovodi do toga da zubi gube oslonac i prelaze u status „na pola puta do ispadanja“.
3. Nemogućnost regeneracije: U kasnoj fazi tkiva se teško obnavljaju. Ni najbolja terapija ponekad ne može vratiti dovoljno potporne kosti, pa je vađenje zuba jedina opcija.
4. Sekundarne infekcije i apscesi: Gnojni procesi dublje u vilici mogu rezultirati ozbiljnim komplikacijama, uključujući čak i sepsu, ako se sve zanemari.

Kada se dođe do tog momenta, svaka vrsta konzervativnog lečenja predstavlja spasavanje „onoga što se spasiti može“. Neki pitaju kako je uopšte moguće da neko dozvoli da mu zubi sami ispadnu.

Odgovor je, nažalost, jednostavan: bol se ponekad ne oseća dok problem već ne postane ogroman. Uz to, postoje i oni koji se boje zubara, pa radije čekaju da problem prođe sam od sebe. Jedno je sigurno: ne prolazi.

Lečenje uznapredovale paradentoze

Kada stanje već napreduje do ozbiljnih stadijuma, neophodni su agresivniji pristupi:

Dubinsko čišćenje (skaliranje i kiretaža)

Neophodno je ukloniti plak i kamenac ispod linije desni. Ovo se radi specijalizovanim instrumentima ili laserom, kako bi se smanjio broj bakterija i omogućilo tkivu da se donekle oporavi.

Antibiotska terapija

Lokalni ili oralni antibiotici ponekad su važni za suzbijanje infekcije i sprečavanje širenja. Ipak, antibiotici nisu čarobni štapić, već deo kombinovane terapije.

Hirurški zahvati

Kad ne pomaže ni detaljno čišćenje, primenjuju se procedure poput režanj operacije (flap surgery), gde se desni privremeno odvoje od zuba kako bi se očistili dublji slojevi.

U nekim slučajevima sprovodi se regenerativna terapija koja uključuje presađivanje veštačke kosti ili membrane, ali uspeh zavisi od opšteg stanja tkiva i discipline pacijenta.

Vađenje zuba i protetska rehabilitacija

Kada je zub beznadežan, uklanja se kako bi se sprečilo širenje infekcije. Nakon zarastanja vilice, na red dolazi nadoknada – implanti, mini implanti, mostovi ili proteze.

Stomatolog određuje najbolji pristup u zavisnosti od broja izgubljenih zuba, kvaliteta preostale kosti i želja pacijenta.

Prevencija paradentoze

Najpametniji potez je sprečiti da paradentoza uopšte dođe do uznapredovane faze. Nekoliko jednostavnih navika u svakodnevnom životu pravi ogromnu razliku:

• Redovno pranje zuba: Savetuje se dva puta dnevno, najmanje dva minuta. Kvalitetna četkica i pravilna tehnika cepaju planove bakterijama.
• Korišćenje zubnog konca i interdentalnih četkica: Rupe između zuba su omiljeno mesto za nakupljanje naslaga. Održavanje tih prostora čistim drastično smanjuje rizik od upale.
• Antibakterijske tečnosti za ispiranje: Dobar dodatak svakodnevnoj rutini, jer smanjuje broj mikroorganizama koji se ne mogu dohvatiti običnom četkicom.
• Redovne posete stomatologu: Preporuka je barem dva puta godišnje, radi pregleda i čišćenja kamenca. Profesionalno uklanjanje naslaga često spreči veće probleme na vreme.
• Izbegavanje pušenja: Duvanski dim slabi prirodnu otpornost desni, a dugoročno rezultira bržim razvojem paradentoze.
• Zdrav način života: Izbalansirana ishrana, kontrola stresa i održavanje opšteg zdravlja povoljno utiču i na oralno zdravlje.

Za kraj…

Gubitak zuba zbog paradentoze nije šala, niti se događa samo „nekome tamo“. Dovoljno je da prođe malo vremena uz lošu higijenu i par bakterija spremnih na akciju, pa da se upala proširi dublje i napravi veliku štetu.

Paradentoza se lako leči u ranim fazama, ali kada se zahuktaju uznapredovali oblici, potrebni su složeni zahvati i strpljenje, a ishodi nisu uvek idealni.

Bolje je sprečiti nego lečiti, što podrazumeva dobru rutinu nege u kućnim uslovima, ali i redovne posete stomatologu. Na kraju, zubi su mnogo više od pukog oruđa za žvakanje. Oni su i pokazatelj opšteg zdravlja, ali i osmeh koji svi najpre primete.

Neka tako i ostane – uz malo pažnje i redovnu kontrolu, paradentoza može ostati samo teorijska tema, umesto trajne, bolne realnosti.